Имајући у виду да су се у претходна два дана у медијима појавили текстови и
натписи који директно окривљују Синдикат запослених у социјалној заштити РС за пропаст преговора услед којих је организован протест, овим саопштењем желимо да упознамо и општу и стручну јавност о чињеницама из нашег угла, а нека свако онда процени за себе чему све ово.
Синдикат социјалне заштите Републике Србије се најмање 30 пута писаним путем обратио министрима Александру Вулину, Зорану Ђорђевићу, Дарији Кисић и Николи Селаковићу. Дописе, обавештења, инцијативе и молбе смо слали и кабинету Председника Републике Србије и Председници Владе РС најмање 10 пута где смо указивали на све проблеме чије је решавање и дефинисано кроз наше захтева.
Промена обрачуна зарада кроз јединствену цену рада и промену коефицијената уз попуњавање недостајућег броја запослених и ступање у преговарање и закључивање новог ПКУ-а проблеми су од суштинског значаја за које је потребно наћи решење. Нисмо добили ниједан конкретан одговор на дописе које смо слали, осим што смо након најаве штрајка за време министарке Дарије Кисић у априлу 2022.г отпочели преговоре у вези формирања јединствене цене рада који су брзо завршени због избора, односно добили смо једнократну помоћ од 10 000 рсд за све запослене у систему
социјалне заштите која нама не решава системске проблеме.
Њеним одласком почело је све испочетка. Са министром Селаковићем имали смо састанак на почетку његовог мандата крајем 2022.г, а после тога није одговарао на позиве и дописе. Тек након претње штрајком у октобру месецу 2023.г дошао је на састанак Републичког одбора и то је био неки симболичан почетак преговора. Путем медија смо слали сигнале да мора да се
разговара, да се преговара и да се крене у решавање вишедеценијских проблема који су игнорисани од свих министара задњих 6 година.
Ови преговори уопште нису били исцрпни како наводи министарство. Синдикат је имао спремне предлоге. Имали смо три састанка, у размаку од 3-4 недеље, трећи смо напустили услед понуде повећања зарада за 6 група послова који су по виђењу другог репрезентативног синдиката – Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити и министарства најугроженији запослени у систему.
Дакле, наши захтеви који су јуче
истакнути на протесту нису ни били тема разговора на састанцима Радне групе, једина тема која је започета је измена коефицијената, али, опет понављам, наш предлог да то буду запослени којима је цена рада најмања и износи 4.270,30 рсд јер то обухвата више од половине запослених у систему социјалне заштите.
Преговори су се претворили у пијацу и нисмо хтели да наставимо да понижавамо ни себе ни раднике које представљамо. То је само показатељ
колико ово министарство не интересују њихови људи и систем социјалне заштите. Нама не треба помоћ од 10.000,00 рсд нама треба правичан систем обрачуна зарада, где се тачно зна ко, шта, колико и да се тај рад и одговорност адекватно плати. Више од половине радника у систему је на ивици минималне зараде, високообразовани имају плату испод републичког просека.
Министарство ће морати да појача понуду и да то буде само прва фаза преговора где би се у споразуму дефинисало шта даље и да се иде ка коначној реализацији наших затева. Свесни смо и тога да би и тај споразум био само фарса и да је у овом моменту исти само средство за одлагање свега онога што смо најавили. И протест и штрајк упозорења.
Министарство је итекако упознато са нашим захтевима и свесни смо да се не може све реализовати брзо, већ фазно. Међутим понуда ресорног министарства не задовољава ни минимум минимума онога што сматрамо „добром вољом“ да би наставили преговоре и у 2024. години до коначне реализације нечега што сматрамо реалним, а то није ни близу овога што је понуђено.
Наводи министарства у вези тога да ће радници остати без повећања због
Синдиката запослених у социјалној заштити сматрамо очекиваним и део су кампање које министарство води против овог синдиката већ дужи временски период. Формирање других синдиката по „налозима“ министарства, инструкције директорима, инструкције запосленима да пређу у други синдикат, покренут поступак преиспитивања репрезентативности Синдиката, све су то ствари на које смо указивали у претходном периоду тако да нас ова констатација и не чуди.
Предлог на којем су министарство и Синдикат запослених у здравству и
социјалној заштити инсистирали и ако буде усвојен ће довести до још већег јаза и поремећености међуљудских односа, јер ће неговатељи имати највећу цену рада, па медицинске сестре, а сви остали са јануарском зарадом поново најнижу цену рада, што је неприхватљиво, јер ово је систем социјалне заштите и хоћемо јединствену цену рада и Измену Уредбе о коефицијентима где би се озбиљно сагедали бројни критеријуми везани за кофицијент, а то је степен стручне спреме, одговорност, сложеност, тежина посла.
Недопустиво да запослени нпр. са трећим степеном има плату већу од запосленог са шестим степеном стручне спреме. Указујемо министарству да све што се тиче плата и зарада могу да ураде и без да питају Синдикате. Цену рада претходних година посебно за време короне Влада РС је сама утврђивала, и то својим закључцима, а не споразумима са синдикатима или након консултација. Измена уредбе о коефицијентима не захтева нашу сагласност. Све можете сами да урадите и без нас. Питање је само да ли смо ми задовољни повећањима.
Редовно повећање зарада које иде услед повећања минималне цене рада и понуђено мизерно повећање не да не прате повећање реалних трошкова живота и инфлацију. Чињеница је да су људи зарађивали реално више пре неколико година када су имали номинално мање плате. Својим одлукама у претходним годинама, повећањима плата медицинском делу радника у систему социјалне заштите, повећањима цене рада министарство је довело до дубоких подела у систему.
Наш фокус нису радници са ВСС већ сви радници и наш једини интерес је једнак третман и правичан систем зарада. Ово је систем социјалне заштите и мора да се знају обавезе, права и одговорности свих запослених.
Зарада мора да буде адекватна послу који се ради јер је систем јединствен, свако радно место је важно, важан је и неговатељ, кувар, возач, стручни радник, а својим одлукама у претходним годинама министарство је понизило раднике са ССС и ВСС. Посебно занимљиво делује импутирање Синдикату да су у питању политички протести. По 100 пут ћемо поновити да нас политика не занима, наша једина политика је право радника. Ови проблеми сачекаће било коју власт и било ког министра јер се игнорисањем исти не решавају.
Овом приликом обавештавамо јавност да је по систему
већ кренула одмазда према радницима који су дошли на протест, што осуђујемо и нек свима служи на част. Запослени трпе притиске, праве се спискови ко је био на протесту, а што ће изазвати још већи револт код људи.
Штрајк упозорења је већ најављен за 15.12.2023.г.
